Испраћају
Доле крају тамним траке су певали путу ка споредни колосек-шупе, а постављена је воз са лица мрко геј.
Њихове груди били заглављени бело са венцем и спреј Као мушка су, мртви.
Досадне вратари их гледали, и повремени скитница стајао тешко зури, Жао ми је што их пропустите са брдском логора. Затим, унмовед, сигнали климнуо главом, а лампа Винкед1 стражару.
Тако тајно, као неправда прећуткује-уп, они су отишли. Они нису били наши: Нисмо чули за које предњи они су послати. Ни тамо ако су још ругају шта жене значи Ко им је дао цвеће.
Треба да се врате у премлаћивању великих звона у дивљини траинлоадс? Неколико, пар, премало за бубњевима и виче, Маи деформације назад, тихо, да још сеоски бунари Уп пола познати путеви.
Категорија :[Култура][Литература]
|
